Артичока је хранљива и укусна култура која постаје све популарнија међу потрошачима широм света. Овај чланак ће истражити узгој артичоке, њене користи за фармере и одрживе праксе које се могу усвојити за узгој ове културе.
Артичока (Цинара сцолимус) је члан породице чичка и узгаја се због својих јестивих цветних пупољака. Култура је поријеклом из Медитерана и узгаја се вековима. Данас се артичока узгаја у различитим деловима света, укључујући Европу, Северну Америку и Аустралију.
Према Организацији за храну и пољопривреду (ФАО), глобална производња артичоке процењена је на 1.4 милиона тона у 2020. Италија, Шпанија и Египат су највећи произвођачи артичоке у свету.
Узгој артичоке је користан за пољопривреднике из неколико разлога. Прво, усев је вишегодишњи, што значи да може да се бере неколико година. Друго, артичока је усев са малим уносом, што значи да захтева минимално ђубриво и наводњавање. Треће, артичока има високу тржишну вредност и може се продати свежа или прерађена у различите производе, укључујући срца од артичоке у конзерви, смрзнуту артичоку и киселу артичоку.
Одрживе праксе се могу усвојити како би се осигурала производња висококвалитетних артичока уз минимизирање утицаја на животну средину. Ове праксе укључују плодоред, употребу органских ђубрива и интегрисано управљање штеточинама.
У закључку, артичока је одржива култура која пољопривредницима пружа бројне предности. Узгој артичоке може обезбедити извор прихода, промовисати одрживе пољопривредне праксе и допринети безбедности хране. Како потражња за артичоком наставља да расте на глобалном нивоу, фармери могу да искористе ову прилику да диверсификују своју производњу усева и повећају своје приходе.
#Артичока #Одрживапољопривреда #Вишегодишње усеве #Интегрисано управљање штеточинама #Ротационирање усева #Органско ђубриво #Безбедност хране