ТСУ ће га користити за развој технологије за одређивање шта биљкама недостаје за узгој у великим пластеницима и на отвореном тлу, научници већ спроводе истраживања са јагодама.
Тјуменски научници су направили паметну градску фарму, где лабораторија развија технологију како би утврдила шта биљкама недостаје за узгој у великим пластеницима и на отвореном терену. Научници су већ почели да раде у лабораторији са јагодама, саопштио је у уторак новинарима Одељење за стратешке комуникације ТСУ.
„Градска фарма“ је назив лабораторије Института Кс—БИО ТСУ, која спроводи пројекат Западносибирског међурегионалног РЕЦ „Интелигентни систем биолошке заштите биља у модуларним агробиотехничким комплексима“ својих запослених. Задатак градске фарме је набавка технологије која ће бити корисна у великим пластеницима и на отвореном терену. Експеримент за стварање интелигентне фарме састоји се у чињеници да се робот повезан из неуронске мреже креће дуж редова биљака, фотографише сваку и одређује шта свакој биљци недостаје“, наводи се у извештају.
Према речима стручњака фарме, тренутно не постоји идеалан профил дизајна за биљке. Пољопривредник и агроном имају свој профил, приближан. „И направићемо сопствени профил за сваку сорту, идеалан за ову сорту. Направићемо робота који ће препознати болест у раној фази и дати сигнал. Данас се често дешава да се биљне болести не открију на време, а власници стакленика трпе огромне губитке“, наводи се у извештају.
Биљка може имати недостатак елемената у траговима - магнезијума, азота или неке болести. Научници такође експериментално одређују како се биљка понаша када постоји мањак и вишак азота. Затим се база података прикупља и учитава на сервер. Специјални сензори бележе параметре влажности и температуре.
Научници су већ почели да раде са јагодама. Ускоро ће се у близини појавити и вертикална фарма на којој ће се истраживати парадајз, краставци и патуљасте малине. У индустријским агробиокомплексима биљке пате од бактеријских и вирусних болести, штеточина, недостатка хранљивих материја. Стога ће у будућности научници проучавати штеточине и ентомофаге који их прождиру. „Аутоматизовани комплекси за узгој усева су обећавајућа област истраживања и развоја, осим тога, данас је актуелна у оквиру супституције увоза прехрамбених технологија“, рекао је Иван Романчук, ректор ТСУ.
Западносибирски РЕЦ отворен је 2019. године као један од првих у земљи, послује на територији Тјуменске области, Ханти-Мансијског и Јамало-Ненечког аутономног округа. Приоритетне области центра биле су „Биолошка безбедност људи, животиња и биљака“, „Биолошка и еколошка безбедност на Арктику: нови стандарди и технологије за одржавање живота“, „Индустрија нафте и гаса: дигитална трансформација за развој конкурентних технологија и производњу високотехнолошких производа”. Структура Западносибирског међурегионалног РЕЦ обухвата десет универзитета, 14 научних организација и центара, седам организација реалног сектора привреде.
Извор: https://nauka.tass.ru/