Недавно је одржано четврто издање Футуре Трендс & Инноватионс. За разлику од ранијих издања, овај пут је био потпуно онлајн и са више апликација него икада раније, задовољно су приметили организатори АВАГ, ТНО, Стицхтинг Хортиватион и ГреенТецх.
Било је и доста дискусија иза паравана, а као инспиративно питање на крају пленарног дела да ли 'ми' у сектору заиста знамо ко иде даље у роботизацији: 'ми' или 'друге земље'?
То питање се појавило након уводног говора Јана де Рујтера, Секторског банкара за биљне секторе у АБН АМРО. Заједно са колегама у банци летос је представио извештај са предвиђањем да ће "избити битка за пољопривредне роботе" и да је "могуће утростручење тржишта пољопривредних робота за десет година". Током свог говора, он је то проширио.
Јан де Руитер је одржао главни говор
'Опасност' од 'великих момака'
Дотакнуте су и познате појаве као што су повећање цене рада у узгоју, светско питање хране и светска конкуренција. Конкуренција и од 'великих момака', који виде растуће могућности у (пластеничке) хортикултуре, где очигледно постоје шансе за роботе.
Питање је да ли та конкуренција представља 'опасност' за холандске технолошке компаније за хортикултуру? Могу ли да задрже своју јаку позицију у међународној високотехнолошкој хортикултури стакленика када се јаве јаке странке из на пример Силицијумске долине или Израела, где Јан примећује значајна улагања у роботику?
Холандски екосистем
Холандски екосистем за развој роботике добро напредује, према Јану и његовим колегама у АБН АМРО, са много универзитета и иновативних компанија које су заузете развојем у области роботике.
И стартапи – Јан је у име АБН АМРО приметио да их банка тешко финансијски подржава, јер је тешко проценити где су те странке и какав је њихов потенцијал. Повезивање стартапа и инвеститора једни са другима, то је већа снага банке.
Холандија заостаје?
Процена тог потенцијала, и углавном, колико су компаније далеко од својих робота, то није тешко само за банку. У ливецхату током вебинара покренула се жива дискусија о питању да ли Холандију сустижу страни конкуренти у области хортикултурне роботике.
'Песимисти' су у то сигурни. Чују (успешне) приче о роботима из целог света, док су у Холандији стакленици далеко од робота. Логична мисао, вероватно произашла из љубави према хортикултурном сектору, која би се могла драстично променити када ће водеће позиције преузети многе странке, неке чак и из спољне хортикултуре.
'Што долази издалека, (звучи) добро'
С друге стране, ту су 'оптимисти' (или 'реалисти'?) који нијансирају сваку причу о рођењу страних роботичара. „Стране приче о развоју догађаја често звуче даље него што заиста јесу“, примећено је у чету. Овде је била применљива холандска изрека „Оно што долази издалека, добро је“. Ова изрека значи да нешто страно звучи посебно и зато људи мисле да је посебно, што можда уопште није тачно. У ћаскању је одмах уследило: „Али не можемо да стојимо мирно!“
„Оптимисти“ истичу да Холандија то заиста не ради. Проверите, између осталог, примере вишеструких (прототипова) робота за жетву и роботике за акције култивације или заштиту усева. Приче о овим техникама такође се шире, али Холандија је 'мала', а 'у иностранству' је много већа, тако да се ове приче обично изгубе.
Нарочито ако почнете да гуглате или њушкате на друштвеним мрежама. Проналазите толико видео снимака 'супер брзих' робота. Али остаје тешко проценити колико су те странке заиста далеко у свом развоју.
Бити први
Јан, као главни говорник, добио је последњу реч. Напоменуо је да је осећај да је „Холандија мало пропустила“ разлог за писање извештаја. Како „ми“ обезбеђујемо да Холандија задржи улогу играча у техници хортикултуре, иу области хортикултурне роботике?
Укључивањем узгајивача, веома добрих узгајивача овде у Холандији, у развој роботике, навео је Јан. И обезбеђујући да, тамо где постоје законодавне баријере, оне не ометају превише развој догађаја.
И: радећи заједно, а не сваки човек за себе покушава да измисли точак. И то, рад појединачно, може бити (један од) узрока 'тишине' у области роботике. Зато што сви желе да буду први са најбољим роботом који постоји, а не ризикују да покажу нешто са чиме ће други полетети.
Ангела Барендрегт, Тхијс Рес и Пиетер Аммерлаан представили су филм са својом визијом о 'Греенхоусе 2030'.
Стакленик 2030
Роботи, барем велике количине њих, неће ускоро бити ту. Али развој догађаја не мирује. То знају и чланови Иоунг АВАГ-а. На почетку програма, морали су да поделе своју визију „Стакленика 2030“.
Пиетер Аммерлаан (Хавецон), Ангела Барендрегт (Хоогендоорн) и Тхијс Рес (ВБ Гроуп) представили су видео, у којем је неколико првих чланова из овог клуба талената технике хортикултуре (од којих ће бити одржана друга година, рекла председница АВАГ-а Ени). ван де Риет поносно) обасјали су своју светлост на тај стакленик из 2030. године.
Споља, тај стакленик неће бити толико другачији од пластеника данас, али ће изнутра бити много другачији. Стакленици ће, између осталог, бити опремљени (потпуним) ЛЕД-ом, дроновима и све већом количином аутоматизованих система за климу и наводњавање заснованих на подацима.
И, након горње дискусије, и интересантна идеја за будућност: потрошач и/или купац производа би 2030. године могао имати утицаја на производњу свог парадајза или краставца у стакленику. Узгајивач, који још увек има контролу, могао би учинити више за персонализоване (укусне) жеље купаца.
Довољно хране за размишљање, а за оне којима још није било довољно, уследио је персонализовани програм који је укључивао говорнике са иновацијама на средњи рок (5-10 година) и краткорочни (1-5 година).
Фотографије: Ролф ван Коппен Фотографие