Летећи између редова усева унутар стакленика, дрозофила са пегавим крилима (СВД), Дросопхила сузукии, слеће на процветало бобице, зарази свеже производе и проузрокује непоправљиво уништење. За разлику од других Дросопхилидае које успевају на убраним и распаднутим плодовима, СВД има склоност ка ситном воћу – боровницама, јагодама и малинама – и коштичавим воћем, као што су трешње, како на отвореним пољима, тако иу затвореним стакленицима. Штеточина пореклом из југоисточне Азије, СВД је слетела широм Европе, Америке и, недавно, у делове Африке. Финансијски губици повезани са најездом ове непослушне штеточине могли би достићи милионе долара годишње – више од 500 милиона долара само у Сједињеним Америчким Државама – према студији објављеној у часопису Инсецтс.
ИАЕА, у сарадњи са Организацијом за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО), има стручност и историјски успех у примени технике стерилних инсеката (СИТ) за сузбијање или искорењивање штеточина, попут медитеранске воћне мушице, мушице, муве цеце и разне мољце. С обзиром на претњу СВД за производњу воћа широм света, неколико земаља се обратило ФАО и ИАЕА да процене потенцијал СИТ да сузбије СВД у ограниченим производним системима, као што су стакленици.
„До данас, нема развијених еколошки прихватљивих третмана за сузбијање ове штеточине“, рекао је Густаво Тарет из аргентинског Института за здравље и квалитет пољопривреде. „СИТ би био једини еколошки прихватљив метод контроле који би омогућио његову употребу у стакленицима, смањујући употребу инсектицида док би штитио корисне инсекте у контроли других штеточина.
Како је развијен СИТ пакет?
Први увоз колоније СВД стигао је из Италије 2015. године у ФАО/ИАЕА лабораторију за контролу штеточина (ИПЦЛ) у Зајберсдорфу, Аустрија. Од тада, лабораторија је истраживала биологију зрачења СВД-а, што значи ефекат јонизујућег зрачења на индукцију стерилитета. „За нову врсту, морамо да проценимо различите дозе зрачења од ниске до високе да бисмо утврдили која доза зрачења изазива скоро 100 одсто стерилитета“, рекао је Карлос Касерес, истраживачки ентомолог из Заједничког ФАО/ИАЕА програма за нуклеарне технике у храни. и пољопривреде.
Да би неговали масовну производњу воћних мушица за истраживање, научници су развили системе за јаја и кавезе за одрасле. У случају СВД-а, развијени систем за јајашце, односно овипозицију, састоји се од пластичних посуда са рупама које омогућавају женкама да полажу јаја. „Систем овипозиције је панел који се састоји од финог мрежастог покривача са воском. Женке су привучене специфичном бојом панела за овупозицију“, објаснио је Касерес. „Жене постављају јаја – или полажу јаја – кроз плочу, а затим се јаја сакупљају на спољашњости кавеза. Научници су утврдили да СВД привлаче црне плоче, што максимизира број сакупљених јаја.
Када се из јаја излегу ларве, оне се хране храном која се састоји од шаргарепе у праху, шећера, квасца и воде. У року од неколико дана, ларве се претварају у лутке. Када лутке сазревају, сакупљају се и зраче, чинећи их неплодним. Након зрачења, лутке се смештају у кавезе где се појављују стерилне одрасле муве. „Кавези за држање су направљени од алуминијумског рама прекривеног фином синтетичком мрежицом. Унутар кавеза је залиха шећера и квасца, као извора хранљивих материја, заједно са сунђером натопљеним водом за хидратацију мува“, рекао је Касерес. Један кавез је димензија 50 цм к 50 цм к 50 цм.
Након три дана у кавезима за држање, одрасле муве постају полно зреле и могу се пустити у циљно подручје да се паре са плодним женкама, што резултира без потомства. То ће последично довести до опадања дивље популације са сваком генерацијом.
Статус СИТ за СВД
Утврђени су протоколи масовног узгоја за СВД, а процењују се протоколи руковања и пуштања како би одрасле муве стигле здраве и конкурентне на терену. „Потребна је стабилна и довољна производња стерилних инсеката да би се извршиле процене у затвореним просторима или стакленицима и да би се могле подесити стопе и учесталост ослобађања“, рекао је Тарет. До данас су у пластеницима у Аргентини спроведена пилот испитивања, у којима се производи 50 000 до 100 000 воћних мушица недељно. Очекује се да ће у Француској ове године бити спроведено додатно пилот испитивање.
Резултати ових пилот испитивања ће омогућити интеграцију СИТ-а за контролу СВД-а у погођеним земљама. „Основна технологија за пилот тест СИТ за СВД је на снази, што би захтевало пуштање око 2 милиона мува недељно у циљана подручја, али њено усвајање и примена зависе од органа за заштиту биља и доносилаца одлука у воћарској индустрији“, рекао је Касерес. .
Очекује се да ће пакет СИТ за СВД бити финализован 2023. „СИТ се може интегрисати са другим методама контроле, смањујући губитке усева, остатке пестицида у храни и ризик за раднике,“ рекао је Касерес.
За више информација:
Међународна агенција за атомску енергију
ввв.иаеа.орг
Маззи Д, Бравин Е, Меранер М, Фингер Р, Куске С. Ецономиц Импацт оф тхе Интродуцтион анд Естаблисхмент оф Дросопхила сузукии он Свеет Цхерри Продуцтион ин Свитзерланд. Инсекти. 2017;8(1):18. Објављено 2017. фебруара 8. дои:10.3390/инсецтс8010018