Домаће пластеничко поврће спремно је за извозни поход у Европу. Ово произилази из изјаве шефа Росселхознадзора Сергеја Данквета. Према речима званичника, пластеничко поврће у земљама ЕУ постаје неисплативо и економски неконкурентно због високих цена енергената. У Русији се интензивно развија, што значи да остаје само да се успостави снабдевање суседа на континенту.
Патећи од суше и високих цена, Стари свет може да затвори очи пред санкцијама
Русија је 2021. године испоручила 2.5 хиљаде тона краставаца само у Европу, укључујући и европске земље. А сада постоје препреке у виду ограничења транспорта и скупље логистике: ако је раније аутомобил коштао 3-3.5 хиљада евра, сада 12 хиљада евра, рекао је Данкверт. У међувремену, такве количине бледе у поређењу са 5.5 милиона тона увоза воћа и поврћа који је, према Росселхознадзору, ушао у Руску Федерацију за седам месеци 2022.
Ценовно гледано, слика је такође индикативна: Русија је 2021. године у иностранство продала поврћа у вредности од 818 милиона долара, а на пример житарица – 11,092 милијарде долара. Углавном су то били кромпир, краставци, парадајз, лук, шаргарепа, бели купус и карфиол, махунарке. Највећи примаоци били су Турска, Пакистан, Италија и Белорусија.
„Изјава шефа Росселхознадзора је углавном ситуациона: у Европи је тренутно ненормално топло лето, што доводи до проблема са одржавањем локалног узгоја поврћа, посебно пластеника“, каже Никита Маслењиков, водећи стручњак у Центар за политичке технологије. – Али то су привремене потешкоће и не бих тврдио да оне озбиљно и трајно нарушавају економију стаклене баште ЕУ. Европљани ће се сигурно снаћи. Наравно, у јесенско-зимском периоду одржавање пластеника је много скупље. Нарочито са пројектованим ценама гаса од 4,000 долара за хиљаду кубних метара.
Али да ли је Русија сама способна да драматично повећа извоз поврћа, чак и у друге регионе? После неког времена, можда, али тренутно, тешко. Индустрија и даље зависи од набавке увозног семена, опреме, технологија и материјала са којима постоје проблеми. На пример, стакленици захтевају посебан премаз који преноси ултраљубичасте зраке. Још једно питање – где продати? Поврће је деликатна, кварљива роба, што значи да је потребно изградити руте које ће га брзо довести до крајњих потрошача. У паковањима може да се чува највише недељу и по дана. Сходно томе, тврди Маслењиков, круг потенцијалних прималаца се сужава на Турску, Казахстан, делимично Киргистан и Белорусију. Таџикистану, који има три обилне жетве парадајза на отвореном тлу годишње, наш парадајз у стакленику не треба џабе.
Анатолиј Тихонов, директор Центра за агробизнис и безбедност хране на Високој школи корпоративног управљања РАНЕПА, гледа на ствари другачије. Сада ће, према његовим речима, хладњача диктирати своје услове у Европи. Пољопривредни производи поскупљују због суше, пожара и последица економских санкција Руској Федерацији. Поврће отвореног тла умире. У Италији пад производње за разне пољопривредне културе достиже 45%, очекују се велики губици за сунцокрет, маслине, кромпир, диње широм ЕУ. Под овим условима, постоји велика вероватноћа да ће Европљани морати да траже од Русије набавку дела жетве. Политичари могу да зажмуре на ово, а предузећа ће заобићи санкције и куповати храну да би прехранили становништво и смањили социјалне тензије усред високе инфлације хране.
„Прошле године смо добили више од 1.4 милиона тона поврћа, у потпуности се обезбеђујемо краставцима, око 80 одсто – парадајзом. У земљи ради 400 пластеника, још 50 је у изградњи“, каже Тихонов. – И имамо суфицит за извоз. Стакленик ради или на сунцу или на додатном вештачком осветљењу и грејању. У Европи су цене енергената превисоке, минерална ђубрива која се користе у пластеницима су десет пута порасла, а куповна моћ становништва опада. У том контексту, руски производи ће бити прилично конкурентни и моћи ће да замене опадајући обим европске производње.
Русија има све ресурсе (од земље и ђубрива до заинтересованих фарми) да засити европско тржиште својим поврћем, каже Михаил Огањезов, специјалиста у Одељењу за стратешка истраживања компаније Тотал Ресеарцх. Према његовом мишљењу, фактор санкција не игра посебну улогу, јер се прехрамбени производи, уз ретке изузетке, уклањају из ограничења. Дакле, теоретски, испоруке могу почети сутра. Међутим, да би се повећао извоз, потребно је прво у потпуности решити проблеме домаће потрошње. Како напомиње Огањезов, у Русију се и даље доносе увозни парадајз и краставци, а залихе сопствених производа – уз правилан однос и улагање. Али на североистоку земље ово поврће је 3-4 пута скупље него у Москви, Санкт Петербургу и другим мегаградима.
Извор: https://www.mk.ru