Санкције нису успориле развој индустрије пластеничког повртарства, али су озбиљно погодиле раст цена сировина и ђубрива, што ће утицати на цену производње, сматрају јужњачки повртари.
Производња стакленичког поврћа у Русији стабилно расте – према прогнози Министарства пољопривреде Руске Федерације, до краја 2022. године наставиће се позитивна динамика, а жетва ће бити око 1.5 милиона тона, што је 7 % више него годину дана раније. Ово ће ажурирати прошлогодишњи рекорд.
Према резултатима првог квартала, према подацима Министарства пољопривреде, у руским зимским пластеницима узгајано је 447 хиљада тона поврћа и зелених усева (+4.9%). Жетва пластеничких краставаца износила је 279.1 хиљада тона (+1.8%), парадајза – 158.4 хиљаде тона (+10.8%). Прошле године, жетва је ажурирала рекорд 2020. године – примљено је више од 1.4 милиона тона производа. Очекује се да ће до 2025. године обим производње поврћа у целогодишњим пластеницима бити најмање 1.6 милиона тона поврћа.
Експерт Југ је раније говорио о најзапаженијим пројектима стакленика на југу.
Како смо престали да зависимо од увоза
Интензиван развој пројеката стакленика у нашој земљи помаже да се Руси обезбеде свежим поврћем током целе године, напомиње Тамара Решетникова, генерални директор истраживачке компаније Гровтх Тецхнологиес.
„Савремено гајење стакленичког поврћа у Русији почело је да се брзо развија након увођења ембарга на храну 2014. године, што је постало наш одговор на санкције САД и ЕУ. До тог тренутка код нас је преовладавао увоз – годишње смо увозили око милион тона поврћа кратког рока трајања из Турске, Ирана и других земаља. То је скоро удвостручило обим сопствене производње. Ембарго је довео до значајног смањења увоза, али се држава брзо снашла у новим условима и развила мере које су изазвале интересовање инвеститора за индустрију стакленика“, каже Тамара Решетникова.
Према подацима Министарства пољопривреде Руске Федерације, у последњих пет година у Русији је пуштено у рад и модернизовано око 1.5 хиљада хектара пластеничких комплекса. Прошле године њихова укупна површина порасла је за 10%. У земљи тренутно ради више од 400 фарми. Више од 50 објеката је у изградњи. Лидери међу регионима за производњу поврћа у зимским пластеницима су Липецка, Московска, Калушка, Волгоградска, Новосибирска, Саратовска, Чељабинска област, Краснодарска и Ставропољска подручја, Републике Башкортостан и Татарстан, Карачајско-Черкеска Република. Они чине више од 60% укупне производње у земљи. Министарство такође напомиње да развој пластеничког повртарства остаје једна од приоритетних области у сектору пољопривреде.
Преференцијални инвестициони кредити и „стимулативне“ субвенције су обезбеђени за предузећа из индустрије. Поред тога, од ове године функционише нови механизам за компензацију дела трошкова за изградњу стакленичких предузећа у регионима Далеког истока, саопштила је прес-служба Министарства пољопривреде Руске Федерације.
Према речима Марије Бочарове, првог потпредседника Пољопривредног холдинга ЕЦО-Цултуре, индустрија је последњих година дала значајан допринос обезбеђивању прехрамбене безбедности у Русији. Обим гајених производа се сваке године повећава, обим увоза се сваке године смањује.
„Наша земља се већ скоро у потпуности обезбеђује краставцима, 95 одсто, парадајзом – око две трећине. Повећање обима производње обезбеђује се како пуштањем у рад нових површина тако и повећањем приноса. Наравно, брзи развој индустрије је обезбеђен захваљујући системској подршци државе, а ако се оваква ситуација настави, онда ће наша земља у наредних неколико година моћи у потпуности да подмири своје потребе у краставцима и парадајзом“, каже Марија. Боцхарова.
Узгајивачи поврћа на југу виде проблем у расту трошкова.
Узгајивачи поврћа у стакленицима на југу сада су приморани да се брзо прилагоде тренутном окружењу.