Узгајивачи поврћа у стакленицима у Онтарију (ОГВГ) успоставили су партнерство са Хигхлине Мусхроомс како би користили сировине из стакленика као алтернативни материјал за ђубриво. Представници кажу да би то партнерство могло бити први корак у регионалној био-економији и да би могло бити значајно олакшање јер су трошкови ђубрива и стајњака порасли током пандемије ЦОВИД-19.
„Видели смо прилику да преусмеримо органски отпад са локалних депонија док су се приближавале својим прописаним границама капацитета у складу са њиховим уговорима о еколошкој усклађености са Министарством животне средине, брже него што се очекивало“, каже Аарон Цористине, менаџер за науку, регулаторне послове и односе са владом за ОГВГ. „Један од кључних стубова ОГВГ-а тренутно је одрживост, па смо мислили да постоји прилика да се наш органски отпадни материјал искористи као алтернативно ђубриво које би могло да се користи у другим сегментима пољопривреде.
Пројекат се усредсређује на отпадне биљне материјале чланова ОГВГ-а, као што су обрезивање, лишће и плодови. Они су послали материјале на анализу како би се тачно утврдило какав је састав, посебно у вези са азотом, калијумом и фосфором између осталих хранљивих материја које би биле важне за узгој хране. Цористине каже да су открили да су биљни материјали упоредиви са традиционалним производима ђубрива, што је потврдило њихов концепт. Утврдили су да је Хигхлине Мусхроомс идеалан партнер и почели су да им шаљу око 40 тона органског отпада дневно као пробу. Од тада су утврдили да је изводљиво то повећати до 120 тона дневно.
„Видимо прилику за повећање како Хигхлине расте и како постајемо мало робуснији у овом пројекту“, каже Цористине. „Ово би могло бити оно што посматрамо као почетну фазу развоја кружне био-економије, где користимо наше нуспроизводе или нетржишне производе и биљни материјал да генеришемо нови систем.
ОГВГ представља око 180 узгајивача, од којих тренутно три фарме учествују у пилот пројекту партнерства са Хигхлине Мусхроомс. Али те три фарме би могле бити само прве - Цористине каже да је ОГВГ отворен за даља партнерства са другим произвођачима и другим секторима у потпуности.
„На добром смо путу да истражујемо друге путеве где бисмо могли да искористимо отпад, као што је пиролиза за стварање биоугља, као и потенцијални рад са Енбриџом и депонијама на стварању обновљивог природног гаса из распадања органских материјала. Такође разматрамо неке јединствене пројекте како бисмо извукли садржај хранљивих материја из робе и самог биљног материјала за пренамену.”
Уз неколико почетних штуцања у вези са заказивањем, Цористине каже да су ствари од тада глатко напредовале. Међутим, постојаће логистика која ће се морати узети у обзир приликом проширења пројекта. Њихови производи би требало да се користе у року од 24 сата – што није велика брига у тренутном обиму у којем послују, али ако се број чланова ОГВГ-а који доприносе материјалима и локација на које се материјали шаљу наставе да се шире, логистика успостављања мреже испоруке могао постати изазовнији. Али Цористине је уверена да они то могу да поднесу и да ће предности бити вредне труда.
„Биће препрека које треба прескочити, али сигурно није ништа што не бисмо могли да урадимо. Смањујемо наше ослањање на депоније, смањујемо отисак гасова стаклене баште, поново користимо отпадне производе за узгој хране. Стварамо регионализовану био-економију у којој минимизирамо отпад и максимизирамо производњу.”
Иако се Цористине није повезао ни са једним другим националним удружењем узгајивача стакленика у вези са тим, он се нада да ће, како ОГВГ наставља да се повећава и показује позитивне предности, да ће они бити заинтересовани да помогну предузимање сличних напора у другим областима како би поделили оно што научили су.
„У Онтарију, и на националном нивоу, поносимо се тиме што увек тражимо да померимо иглу, да будемо ометачи у пољопривредном простору и да будемо иновативни и креативни – да заиста водимо пут ка новим могућностима за пољопривреду.