Село Полетноје не изненађује новином. Последњих година овде, у залеђу Лазовскаја, изграђен је стадион, уређен парк, реконструисан је трг. Ове године уведен је објекат не социјалне, већ индустријске намене – комплекс стакленика. Одрастао је ван села.
Комплекс обухвата 13 филмских стакленика укупне површине 400 квадратних метара. У мају је завршена њихова монтажа, а испод филма већ зелене засађене паприке, патлиџани, краставци. Пољопривредник Николај Пак не крије задовољство: прелазак на затворено тло је заиста спас од честих временских перипетија.
Град са стакленицима је резултат заједничких напора фармера и Министарства пољопривреде и хране региона, које грантовима подржава породична газдинства. И не ради се само о сточарству. У фокусу пажње је и ратарска производња. Прошлог пролећа Пак је представио пословни пројекат и до краја године добио 12.8 милиона рубаља из савезног и регионалног буџета. Сопствена улагања износила су 5.4 мил. А онда, у децембру, Николај је одмах кренуо у потрагу за металом и филмом. Први квартал наредне године, када су цене порасле, није уплашио: грађевински материјал је већ био набављен и чекало се на монтажу.
Очева кућа
Николај Пак је пољопривредник у другој генерацији. Пред његовим очима, на истом месту, у Полетномеу, његов отац је узгајао кромпир, поврће, диње. Захваљујући државној подршци, Белорусија је набавила трактор МТЗ-82.
Пре шест година, Генадиј Пак је предао фарму свом сину. Показујући пластенике, Николај није пропустио да примети да је на фарми порасло још 20 хектара обрадиве земље, а ову набавку је обезбедио Росреестр.
– Засађене лубенице. А завршетак садње кромпира мигрирао је на јун због киша“, рекао је он о ситуацији са отвореним тлом.
Временски судари не поништавају план – да се ове године прикупи 310 тона поврћа. Фарма је заиста породични посао: снег се још није отопио, а његова супруга Олга почела је да узгаја саднице. Наравно, то су краставци и парадајз, паприка и патлиџан… Они одушевљавају смарагдном бојом листова у пластеницима, али Олга продаје део садница у Хабаровску на викенд пијаци.
Рад за мештане
Галина Подузова, начелница одељења за мале облике пољопривреде Министарства пољопривреде и хране, скреће пажњу да није сваком ко изјасни намеру да се бави пољопривредом гарантована подршка државе.
– Пословни план разматра регионална комисија, у којој су стручњаци који деценијама раде у индустрији. И свако од њих одмах може да види ко рачуна на средства гранта – упућена особа која је вредно радила на подизању привреде, или која жели да експериментише, и то не својим новцем, већ буџетом – рекла је Подузова.
Исти Пак се појавио пред комисијом, оправдавајући не само величину и број пластеника, већ и годишњи пораст приноса са производњом од 430 тона. То се дешава другачије: трошкови набавке стоке су израчунати, али су заборавили на храну. Или се отварање радних места не схвата озбиљно. Рецимо, можемо да се снађемо уз помоћ чланова породице... Па, снаћи се, али не рачунајте на грант, јер савезни закон предвиђа службено запошљавање најмање три особе. Држава такође подржава сељачка газдинства како сеоски становници не би морали да одлазе у далеке крајеве у потрази за послом.
– Водио је брачни пар на садњу и плијевљење у пластеницима. Рекао и показао шта треба да се ради. Ујутру их доводим на радно место, увече их, наравно, одвозим. Плаћам 1,200 рубаља дневно“, објаснио је Пак.
Постројење није конкурент
Од 2013. године, када је федерално Министарство пољопривреде покренуло бесповратну подршку за породична газдинства, сељачка газдинства региона су добила скоро 300 милиона рубаља у оквиру овог програма. Уложено је много више, будући да се програм реализује по условима суфинансирања. По правилу, 30% сопствених средстава се додаје на 70% средстава додељених на конкурсној основи.
Оксана Арианкина, шеф сељачке фарме из села Черна Речка, Хабаровски округ, била је међу првим добитницима гранта. Фарма је специјализована за млекарство, а бесповратним средствима набављена је расна говеда. Ово је омогућило не само повећање приноса млека, већ и организовање прераде.
Породичне фарме из села Иљинка и Федоровка у истом округу, уз подршку грантова, узгајају козе. И данас се козје млеко са лековитим својствима може купити у малопродајним ланцима регионалног центра.
Породичне фарме из села Иљинка и Федоровка у истом округу, уз подршку грантова, узгајају козе. И данас се козје млеко са лековитим својствима може купити у малопродајним ланцима регионалног центра.
Руководилац сељачке фарме из Бикинског округа, Наталија Крјучек, уз донацију, опремила је, опремила и покренула кланицу, чије услуге користе друге фарме свиња, укључујући личне помоћне фарме. Радионица производи кнедле и друге полупроизводе.
Прошле године грант је додељен Оксани Малоземовој, шефици сељачке фарме из села Пиван, Комсомолски округ. Не срамоти је суседство са градском млекаром: увећава сточни фонд и развија прераду из буџета и сопствених средстава.
Ни сељачко-пољопривредна привреда из Охотске области није прошла незапажено. Реализује пројекат развоја коњогојства. Грант је омогућио да се изгради стадо јакутских коња који пасу током целе године.
Изванредна чињеница: на територијама региона изједначеним са регионима крајњег севера, удео буџетског финансирања приликом добијања гранта се повећава на 80%. А у Охотску и другим регионима крајњег севера - до 90%. Што је више домаћих пољопривредних производа, то је мање увоза.
– На северу и на југу постоји само један проблем – недостатак пољопривредног земљишта. Решавамо то уз ангажовање регионалног пољопривредног фонда који има опрему за мелиорацију. Парцеле ораница обрасле ситним шумама, које користе пољопривредници, крче се и постају погодне за пољопривредну производњу, објаснила је Галина Подузова.
На сродни начин, на пословни
Постоји тенденција коришћења капитала за стварање породичних фарми. Дакле, Николај Скаљук, који се бавио продајом, и његова супруга Јулија Лопатина оживели су млекарство у селу Корсаково-1 у Хабаровском округу - оном у којем се налазило централно имање Државне фарме Краснореченски. Обновљене су штале, откупљена је млада животиња, а пољопривредно земљиште се враћа у промет како самостално, тако и из грант средстава.
Армен Карамјан из села Сосновка у истом региону посветио је више од годину дана грађевинарству и трговини. Његова супруга Хасмик данас је шеф сељачке фарме која се бави узгојем ћурки. Фарму која расте недавно је посетио Михаил Дегтјарев, а Армен је стручно рекао гувернеру о плановима за стварање расплодног фонда.
Александар Стариенко је познати пословни руководилац у региону Улчи. Има разноврстан посао, који укључује трговину, сечу, бензинске пумпе. Његов син Кирил је шеф сељачке фарме која је добила грант за развој говедарства.
– Искусни предузетници схватају да нема боље инвестиције од пољопривреде. Потребе за робом и услугама се могу променити, али снабдевање храном ће увек бити на првом месту, наводи Галина Подузова.