Пољопривреда у затвореном простору, такође позната као вертикална пољопривреда, недавно је била на насловницама као један од најбрже растућих АгроТецх сектора. Према Црунцхбасе-у, 2022. године, вертикалне фарме су добиле четири од пет највећих инвестиција у АгроТецх стартапове. Неки од најбоље финансираних стартапова за пољопривреду у затвореном простору у 2022. били су Пленти, Готхам Греенс, Соли Органиц, Соурце.аг и иоЦропс. Међутим, и даље постоји изазов са којим се пољопривреда у затвореном простору суочава – тренутно се у овим објектима може узгајати само неколико усева.
Подаци из Црунцхбасе-а показују да је 2022. била најбоља година за пољопривреду у затвореном простору у смислу улагања ризичног капитала. Међутим, проблем са узгојем у затвореном је тај што је ограничен на само неколико усева као што су зелена салата, спанаћ и деликатно биље. Пшеница, кукуруз, соја и други усеви који чине већину наше хране тренутно се не гаје у овим објектима. „Изазов је у томе што се само неколико усева може узгајати у затвореном простору“, каже Матт Риан, извршни директор Соли Органиц. Према његовим речима, то је много скупље, а у будућности ће се и даље гајити многи усеви на њивама.
Упркос овим изазовима, пољопривреда у затвореном простору има потенцијал да револуционише пољопривреду. Узгајањем усева у контролисаном окружењу, пољопривреда у затвореном простору елиминише потребу за пестицидима, хербицидима и другим штетним хемикалијама које се обично користе у конвенционалној пољопривреди. Поред тога, пољопривреда у затвореном простору може значајно смањити употребу воде и потребу за земљиштем, што га чини идеалним решењем за урбана подручја са ограниченим простором.
Технологија и отворена поља: изазови и могућности за пољопривреду
Пољопривреда је један од најважнијих сектора глобалне економије, који обезбеђује храну и сировине за растућу популацију. Пољопривредници и агрономи се суочавају са многим изазовима, укључујући климатске промене, деградацију земљишта и штеточине и болести. Последњих година, технологија се појавила као моћно средство за повећање продуктивности и одрживости у пољопривреди. Међутим, не могу све фарме имати једнаку корист од ових напретка.
Велике фарме које узгајају усеве као што су кукуруз и соја, које покривају већину обрадивог земљишта и брзо усвајају нове технологије, имају тенденцију да имају предност у односу на мање фарме. Неке од најбољих организација за узгој фокусирају се искључиво на ове усеве због њихове профитабилности. Јацкуелине Хеард, извршни директор Енко Цхем-а, стартупа који производи пестициде, каже: „Неке од најбољих организација за узгој чак се и не замарају мањим усевима. Они се само фокусирају на кукуруз и соју јер од њих могу да зараде много новца.
Други изазов је да технологије као што су роботи и АИ у великој мери зависе од услуга у облаку. Међутим, многе фарме немају приступ широкопојасном интернету или је њихова веза преслаба. У САД, на пример, око 20% фарми се суочава са овим проблемом. Ипак, вештачка интелигенција и предиктивна аналитика ће у будућности бити од кључне важности за фарме на отвореном, чак и ако тренутно нису доступне због инфраструктурних ограничења.
Историјски просеци више нису тачни за процену приноса усева, посебно у условима климатских промена. Стога су све важнији стартапови који развијају технологије за фарме на отвореном. На пример, Енко Цхем производи пестициде и хербициде који не оштећују биљке или водене ресурсе. Према Црунцхбасе-у, компанија је прикупила 10 милиона долара у рунди финансирања Серије Ц у јануару. Инари, стартуп за уређивање генома семена, има за циљ да повећа отпорност усева и принос уз смањење потрошње воде. Компанија тврди да може повећати приносе соје за 20% и кукуруза за 10% уз коришћење 40% мање воде.