#Свилајнац#Србија#производња поврћа#породична пољопривреда#модернизација#одрживапољопривреда
Породица Стевановић из села Седларе један је од најистакнутијих произвођача поврћа у општини Свилајнац, Србија. Стеван Стевановић, четврта генерација пољопривредника који је дипломирао на Пољопривредном факултету у Земуну, вратио се породичном послу да модернизује производњу паприке, парадајза, краставца, купуса и карфиола под пластеницима и на отвореном. Упркос смањењу броја произвођача поврћа у региону, Стевановићево породично газдинство и даље напредује. Овај чланак говори о пољопривредним техникама, укључујући правилно ђубрење, температуру и наводњавање, које доприносе успеху овог породичног бизниса.
Према подацима Републичког завода за статистику, производња поврћа у сталном је порасту од 2016. године, достигавши рекорд у 2020. години од преко 1.3 милиона тона. Земља има повољне временске услове, плодно тло и дугу традицију узгоја поврћа, што је чини кључним сектором за привреду земље. Међутим, последњих година се смањује број произвођача поврћа, а мала породична газдинства су све ређа.
Стевановићева породична фарма је пример успешног, модернизованог породичног бизниса. Проширили су производњу и инвестирали у пластенике и системе грејања, што омогућава бољу вентилацију и продужену вегетацију. Правилно ђубрење и наводњавање су такође битне компоненте њихове пољопривредне технике. Стевановић истиче важност одржавања температуре на око 16-17 степени Целзијуса за оптималан раст расада. Употреба органских ђубрива и пажљиво управљање наводњавањем доприноси високом квалитету и приносу њихових усева.
Упркос неизвесностима и изазовима пољопривреде, као што су флуктуације тржишних цена и екстремни временски услови, породица Стевановић наставља да производи висококвалитетно поврће и развија свој посао. Применом савремених пољопривредних техника прилагодили су се променљивим тржишним условима и показали важност очувања традиције породичног бављења пољопривредним газдинством.
У закључку, успешна прича породичног газдинства Стевановић показује важност модернизације и прилагођавања тржишним условима уз одржавање традиционалних пољопривредних пракси. Улагањем у савремену технологију и применом техника одрживе пољопривреде, мала породична газдинства могу остати конкурентна у савременом пољопривредном сектору.