Краснодарски крај је један од три водећа региона у производњи биљних производа заштићеног земљишта. Међутим, удео увозне компоненте у пластеничкој производњи остаје висок. Поскупљење сировина, резервних делова за опрему и логистику, повезано са притиском санкција на Русију, довело је до повећања цене поврћа и смањења маргиналности пословања кубанских фармера. Учесници на тржишту тврде да је агробизнису потребна подршка државе за одржавање оперативних процеса.
Раст обима и технологија
Бруто жетва поврћа затвореног тла пољопривредних организација Краснодарске територије, која се не односи на мала предузећа, у јануару-октобру 2022. износила је 88.6 хиљада тона. То је скоро 3 хиљаде тона више него у истом периоду прошле године. Ово је саопштено Комерсант-Кубан у Краснодарстату.
Према регионалном Министарству пољопривреде и прерађивачке индустрије, Кубан је један од три водећа региона у сакупљању пластеничног поврћа заједно са Московском и Липечком областима. На Краснодарској територији производња биљних производа заштићеног земљишта износи више од 16 кг по становнику по стопи од 12 кг. План производње у 2022. години је 112 хиљада тона.
„Стабилан обим производње обезбеђен је проширењем пластеничке површине и повећањем производње по јединици коришћене површине, што се постиже увођењем нових технологија гајења поврћа у заштићеном земљишту, као и употребом високоприносних сорти. . У наредним годинама, према прогнозама стручњака из индустрије, производња стакленичког поврћа на Кубану може порасти на 130-140 хиљада тона. То је због оживљавања инвестиционих активности усмерених на реализацију пројеката за изградњу нових високотехнолошких комплекса стакленика“, каже за Комерсант-Кубан Федор Дерека, министар пољопривреде и прерађивачке индустрије Краснодарске територије.
У наредним годинама, према прогнозама стручњака из индустрије, производња стакленичког поврћа на Кубану може порасти на 130-140 хиљада тона.
Према регионалном министарству пољопривреде, на Кубану ради 11 индустријских високотехнолошких стакленичких комплекса укупне површине више од 240 хектара. Они чине 96% укупне количине пластеничког поврћа у региону. Лидери у производњи заштићеног млевеног поврћа су Дински, Белореченски, Тимашевски, Красноармејски, Северски округ и Краснодар. „Овде су концентрисани највећи стакленички комплекси у региону са најнапреднијим производним технологијама. На многим технолошкој опреми можете добити више од 70 кг поврћа по квадратном метру“, саопштила је прес служба одељења.
Тако се један од највећих стакленичких комплекса у Русији „Греен Лине“, у власништву малопродајног ланца „Магнет“, налази у Динском и Тихорецком округу Краснодарске територије. „Ове године очекујемо већи род због проширења производних капацитета — око 58 хиљада тона краставаца и парадајза разних врста, укључујући чери и коктел парадајз, на шта дајемо велики акценат због популарности позиција“, каже прес служба компаније.
Поврће из стакленика за само 20 година претворило се од ретко конзумираних сезонских прехрамбених производа у свакодневни део исхране Руса. „Активан развој стакленичког повртарства у Русији почео је након увођења ембарга на храну 2014. године. Пре тога се годишње увозило око милион тона поврћа из Турске, Ирана и других земаља“, каже Јулија Тулупникова, виши предавач на факултету. Катедра за економску теорију и светску економију на Универзитету Синергија.
Сва пажња на краставце
Тренд последњих година је проширење листе повртарских култура које се гаје у заштићеном земљишту, напомиње прес служба регионалног Министарства пољопривреде. Ако су раније то били традиционални парадајз и краставци, данас су то бибер, патлиџан, салате, зеленило. Променио се и проценат гајеног поврћа у стакленику.
„Ако су пре пет година краставци чинили и до 70 одсто укупне производње, данас је та цифра 50 одсто. Преостала количина отпада на парадајз — 48%, зелене усеве и бибер — 2%. Стручњаци повећање производње парадајза приписују промени у структури потражње за биљним производима затвореног тла. Посебно је повећана потражња за домаћим парадајзом, посебно за чери парадајзом“, кажу у прес-служби ресора.
Потпредседник удружења „Стекленици Русије“ Андреј Медведев тврди да је тренутно велика залиха тржишта краставцима. Ово се објашњава чињеницом да је краставац најбрже растући и брзо надокнадив производ. „Штавише, скоро сви произвођачи узгајају једну врсту краставаца. Нигде нећете видети селективније врсте производа“, каже Медведев. Он додаје да за парадајз у региону није вршена супституција увоза, јер је парадајз дужи, тежи и скупљи за узгој.
„Паприци, патлиџану и другом поврћу се уопште не обраћа пажња. Предузетници не желе да у свом пословању одлажу исплату дугорочних кредита који су неопходни за узгој ових усева. Све то захтева стимулацију, мотивацију од државе, а тренутно је нема“, каже Андреј Медведев.
Наталија Давиденко, шеф сектора за узгој усева и гљива у Интерагро, рекла је да се 70 одсто слатких паприка које конзумирају Руси увозе на ИВ пољопривредном форуму „Воће и поврће Русије — 2022“, одржаном у Сочију крајем октобра. . Углавном, слатке паприке доносе се, према њеним речима, из Израела, Турске и Кине. Госпођа Давиденко је сигурна да је увоз ове културе сасвим могуће заменити сопственом производњом, али за то је потребно решити низ задатака.
„Паприка се гаји на отвореном и затвореном тлу, а принос се значајно разликује. За Русију је погоднија култивација културе слатке паприке у пластеницима. Међутим, производња је ограничена агротехничким (високи трошкови рада и условно ниски приноси у пластеничкој производњи; недостатак интензивних технологија пољопривредних машина, машина за жетву крзна и линија за прераду и паковање) и социо-економским факторима (недостатак културе сталне потрошње). и висока цена у поређењу са другим поврћем)“— рекла је госпођа Давиденко.
Санкције су погодиле маргине
У условима санкционог притиска на Русију, произвођачи су суочени са растом цена материјала за производњу, потребом да траже нове добављаче и алтернативу за сировине и материјале који напуштају руско тржиште, као и потребу да промене рокови испоруке, наводи Јулија Тулупникова. „Малим предузећима и фармама је најтеже“, каже она.
Потешкоће настају пре свега због високог учешћа увозне компоненте у производњи пластеничког поврћа. Тако, према Андреју Медведеву, скоро 80% семена, 60% средстава за заштиту биља, 70% бумбара за опрашивање је страно. Компоненте за опрему која се користи у биљној производњи, посебно за гасно-клипне инсталације за производњу електричне енергије, опрему за контролу климе, опрему за сортирање и паковање, постале су скупе и тешко доступне.
Исто кажу у прес-служби малопродајног ланца „Магнет“. „Ове године смо имали потешкоћа са набавком семена, ђубрива, биобезбедности биљака, резервних делова. Решавамо их развојем и ширењем сарадње са домаћим добављачима, као и изградњом алтернативних канала снабдевања“, кажу у компанији.
Повећање трошкова сировина, материјала за производњу, транспорта значајно је повећало трошкове пољопривредника, што је утицало на цену производње.
„Истовремено, због добре жетве, поскупљење поврћа је готово неприметно. Рецимо, парадајз данас кошта отприлике исто колико и прошле године“, коментарише Јулија Тулупникова. Као резултат тога, маргиналност производње поврћа у стакленику је значајно смањена 2022. године.
Поврћу је потребна подршка
Производња пластеничког поврћа у Русији стално расте. „Ако се настави позитивна динамика, онда ће до краја 2022. године жетва бити око 1.5 милиона тона, што је 7 одсто више него 2021. године, а то ће обновити прошлогодишњи рекорд. Повећање обима производње постиже се како увођењем нових површина, тако и повећањем приноса“, предвиђа Јулија Тулупникова. Она додаје да је у Краснодарском крају производња поврћа у последњих пет година повећана за трећину.
На Кубану постоје сви услови за узгој поврћа у стакленику, каже Марија Закатова, аналитичар истраживачке компаније НТецх. „Ово је и повољна клима и плодно земљиште. Поред тога, ту су и субвенције од државе у виду рефундације средстава за изградњу пластеника за узгој поврћа заштићеног земљишта, које надокнађују до 25% трошкова изградње“, каже госпођа Закатова.
За даљи развој индустрије, према мишљењу стручњака, неопходна је модернизација пластеничких комплекса региона, коришћење високо ефикасних система грејања, као и подршка малим и средњим пољопривредним газдинствима.
„Постоје субвенционисани кредити, постоје рате, постоји чак и надокнада за део трошкова електричне енергије при коришћењу вештачког осветљења у пластеницима. Постоји много мера, али оне нису усмерене на врсту производа“, каже Андреј Медведев. Он појашњава да пољопривредници данас немају довољно позајмљених средстава за подршку оперативним активностима. „Неопходно је стимулисати не само изградњу пластеника, као што се данас ради, већ и процес гајења широког спектра поврћа. Државна подршка није селективна. То не стимулише узгој одређених врста производа којих у земљи нема довољно“, наглашава Медведев.
Иначе, удружење „Стекленици Русије“ је у марту апеловало на премијера Руске Федерације Михаила Мишустина са предлогом низа неопходних, по мишљењу пољопривредника, мера државне подршке. Конкретно, ово је повећање границе преференцијалног краткорочног кредитирања на 1.5 милијарди рубаља, повећање накнаде кредитним институцијама за преференцијалне краткорочне и инвестиционе кредите на 100% кључне стопе Централне банке Руске Федерације. Федерација; успостављање кредитних празника на период од 1 године за отплату инвестиционих кредита уз задржавање повлашћених стопа, надокнаду дела трошкова набавке сировина, радова и услуга, узимајући у обзир валутну компоненту итд.
Прес служба малопродајног ланца Магнит додаје да успешна производња пластеничког поврћа, између осталог, зависи од развоја области као што су оплемењивање и семенарство, као и од активног рада са пољопривредним универзитетима у смислу интеграције научних сазнања у практичну активности.
Поред тога, компанија примећује недостатак узгајивача поврћа. „Од квалитета и продуктивности ових запослених у великој мери зависи резултат рада пластеничког комплекса. Да би затворио јаз у овим специјалистима, Магнит користи различите врсте мотивације да задржи такве запослене, формира кадровску резерву за специјалисте и менаџере, побољшава услове рада, редовно спроводи анкете о задовољству особља, привлачи студенте КубГАУ-а. На пример, са универзитетом се одржавају конкурси за најинтересантнија и најефикаснија истраживања за производњу уз исплату подстицаја и личних стипендија трговинског ланца“, кажу у компанији. Међутим, проблем, према мишљењу стручњака, остаје системски за индустрију и захтева пажњу државе.
Маргарита Синкевич
Извор: хттпс://ввв.коммерсант.ру