Фарме стакленика у Узбекистану данас се суочавају са низом озбиљних проблема. Трошкови производње расту због раста цена енергената, услед чега око 40 одсто пластеника у земљи касни са кредитима, порезима и рачунима за струју.
На пример, имају дугове од 79 милијарди сума за природни гас, 32.7 милијарди сума за плаћање пореза и 4.8 милијарди сума за струју. Поред тога, пластеничке фарме касне са плаћањем 554 милијарде сума по раније узетим кредитима, чија укупна вредност премашује 8 трилиона сума.
Руководиоци пластеника који послују у земљи поднели су жалбу председничкој администрацији због проблема са искључењем гаса и, личном интервенцијом шефа државе, поново су прикључени на систем за снабдевање гасом. Након тога, идентификовани су и други проблеми у индустрији, за чије решавање је у кратком року припремљен и усвојен председнички декрет „О додатним мерама за унапређење ефикасности газдинстава стакленика“. Овај документ је апсорбовао све предлоге који су изречени током састанака са власницима пластеника.
Раст цена
Данас у Узбекистану раде 3142 стакленика, од којих је 1622 изграђено у последњих 5 година. 51% пластеника користи природни гас, 26% – угаљ, 23% – пару и алтернативне изворе енергије.
В то же време цене на продовольство в мире виросли на 20% из-за извозних ограничениј и сбоев в транспортној логистики. В резултату в бизнес-плане болшинства теплика стоимость 1 тонни продукта оценивала в средњем в 600 долларов, тогда как в 2020 году стоимость составлала 900 долларов, а в 2021 году – 1200 долларов.
Стоимость 1000 кубометров природног гаса, составлаусаа 40% себестоимости добичи, в Узбекистану чини 90 долара, а в средњем 110 долара при использовании коефицијента 1,4 за потребе сверх лимита, у Туркменистану – 6 долара, а у Казахстану – 76 долара.
Из-за наложенних на должников инкассових платежних поручениј теплици, работаусие в убиток, производит и продаут продукциу за наличние. В результату семена, удобрениа и химикати, приобретенние за наличние с НДС, приводат к повећању себестоимости продукции.
Изузетан дуг
Данас 40 одсто пластеника у земљи касни са кредитима, порезима и рачунима за струју. Истекао је рок за исплату 554 милијарде сума по примљеним кредитима од укупно 8 трилиона сума. Поред тога, дуг је за природни гас – 79 милијарди сома, за плаћање пореза – 32.7 милијарди сома, за електричну енергију – 4.8 милијарди сома.
Како ће нови документ помоћи?
У оквиру нове уредбе, Агенција за развој хортикултуре и пластеника ће олакшати снабдевање пластеника семеном, садницама, минералним ђубривима и другим ресурсима, за сваки од њих прикључити агронома за откуп и извоз производа. Услуге заштите биља пружаће се заједно са Агенцијом за карантин и заштиту биља.
У циљу подршке пластеницима, планирано је продужење рока отплате кредита међународних финансијских институција, државних повереничких фондова и Фонда за обнову и развој са 7 на 14 година, а грејс периода са 3 на 5 година за пластенике и хладњаче. просторије магацина.
Такође, пословне банке ће издвајати кредите на период од годину дана са грејс периодом од 6 месеци за попуну обртних средстава. Истовремено, кредити ће се давати по стопи од 14 одсто годишње.
Банкарски кредити у страној валути ће се издвајати по годишњој стопи од 4% (банкарска маржа од 2%) за производњу извозних производа у пластеницима. У овом случају, полиса осигурања компаније Узбекинвест се прихвата као колатерал за кредит, а 75% премије осигурања покрива се на терет Агенције за промоцију извоза.
Рокови отплате додијељених кредита ће се прилагођавати узимајући у обзир вријеме бербе и продаје производа, на основу чега се одобравају рокови њихове отплате. Износ казни за кашњење у плаћању природног гаса газдинствима стаклене баште, као изузетак, неће се наплаћивати од 1. октобра 2022. до 1. априла 2023. (тренутно постоји казна од 27 милијарди сума).
Резолуцијом је утврђено да ће интегрисане површине за организацију савремених пластеника и логистичких центара индустријског типа бити пуштене у отворену аукцијску трговину у једном лоту.
Задужено је министарствима финансија, енергетике, пољопривреде, водопривреде и регионалним властима да у року од месец дана одобре програм модернизације водоводне мреже и мреже за наводњавање пластеника и изградње далековода за 2022-2023. Истовремено се одобрава адресар пројеката реализованих у 2022. години, списак за 2023. годину формира републичка радна група. Средства ће бити издвојена у оквиру буџетских средстава предвиђених за мале индустријске зоне.
Поред тога, министарствима за инвестиције и спољну трговину и пољопривреду наложено је да у року од месец дана направе тржне комплексе са могућношћу складиштења, сортирања и паковања воћа и поврћа уз учешће приватног сектора на великим извозним тржиштима, а до краја год. 2022. да дају предлоге за отварање нових извозних тржишта у Јапану, Јужној Кореји и европским земљама.
Одобрава се и састав Републичке радне групе за унапређење и развој финансијске ситуације пластеника. Заједно са регионалним властима, наложено је да идентификује неефикасне стакленичке фарме у регионима, те пластенике пренесе на нове предузетнике и достави предлоге за побољшање и развој финансијске ситуације фарми стакленика.
Извор: https://podrobno.uz