У оквиру изложбе Глобал Фресх Маркет: Вегетаблес & Фруитс, фармери су разговарали о перспективама развоја стакленичког поврћа у Русији. Како је у свом извештају приметио Алексеј Курењин, менаџер пројекта Гродан, Руси активно прелазе на домаће краставце и парадајз: у последњих десет година удео увоза свежег поврћа из групе стакленика пао је са 51% на 19%. У контексту смањења броја конкурената из иностранства, руски произвођачи имају шансу за снажан искорак. Међутим, бројне потешкоће доводе у питање интензиван развој пластеника чак иу тако повољним условима.
Према подацима Министарства пољопривреде Русије, обим производње пластеничког поврћа од почетка године повећан је за 6.8 одсто у односу на исти период прошле године. Али упркос томе, ниво самодовољности земље у стакленичком поврћу још увек не прелази 72%.
„Чак и уочи тешке 2022. године, Руси су задржали висок ниво потрошње на свеже парадајз и краставце – ово је половина укупног конзумираног поврћа. И управо сада, на врхунцу смањеног увоза и велике потражње потрошача, наша индустрија може да преузме вођство. Али ово ће захтевати озбиљан напор. Чињеница је да се стопа раста бруто приноса и пуштања у рад нових површина приближава платоу: све сугерише да у блиској будућности неће бити могућности за значајно повећање приноса пластеничног поврћа“, рекао је Алексеј Курењин током његов говор на Глобал Фресх Маркет: Вегетаблес & Фруитс.
Кључни ризици за индустрију у Гродану су:
оштро смањење пуштања у рад нових подручја;
повећана интерна конкуренција;
повећан притисак на продајне цене;
значајно повећање трошкова потрошног материјала.
Велика зависност од увозне опреме такође може играти важну улогу.
Према речима Курењина, да би се ситуација преокренула, потребно је повећати ефикасност већ постојеће производње пластеничког поврћа. Како то постићи?
Прво, добијањем већег приноса од сваке биљке и сваког квадратног метра. Ово је олакшано не само ефикасним допунским осветљењем и употребом ђубрива, већ и квалитетним окружењем за узгој.
„Без довољно здравог корена немогуће је повећати приносе, а развој снажног кореновог система, заузврат, зависи од квалитета и управљивости земљишта. У том погледу, хидропонска производња усева се добро доказала, која, нажалост, још увек није добро развијена у Русији. Даћу вам пример. Спровели смо експеримент на парадајзу гајеном у условима светле културе: уобичајено земљиште за стакленике заменили смо супстратом од камене вуне Гродан ГТ Мастер. Као резултат, повећање приноса за првих месец и по дана жетве износило је 1.05 кг/м2, а додатни профит фарме око 800,000 рубаља/ха. Посебност је у томе што подлоге од камене вуне не везују минералне хранљиве материје, па их биљке у потпуности апсорбују. Поред тога, 98% воде у подлогама Гродан је доступно за повртарске културе“, рекао је Алексеј Курењин.
Друго, оптимизацијом трошкова. Посебно због економичније употребе ђубрива. Према проценама Светске банке, у 2021. трошкови ђубрива су порасли за 80 одсто, а до краја 2022. могли би да додају још 70 одсто. Према Гродановим речима, набавка ђубрива у просеку чини 10-15% укупне структуре трошкова пластеничког комплекса.
„Хидропонска хортикултура омогућава најефикасније и најекономичније коришћење ђубрива због мање дренаже. У отвореном систему, потрошња ђубрива по килограму производа може се смањити за 25%. У затвореном систему чак је могуће поново користити ђубриво које биљка не апсорбује, што резултира уштедама до 78%. Један од наших тестова је показао да је уштеда у ђубривима при узгоју краставаца на супстрату од минералне вуне Гродан Екпресс 113,932 рубља/ха по промету“, наводи пример Алексеј Курењин.
Дакле, квалитативни продор у индустрији стакленика у Русији данас је могућ не само кроз увођење нових подручја, већ и повећањем ефикасности већ постојећих стакленика.