Ове године се у Русији очекује рекордна жетва пластеничког поврћа — преко 1.5 милиона тона, пише Агробизнис. Ово је током ИВ пољопривредног форума „Воће и поврће Русије — 2022“ саопштио потпредседник удружења „Стекленици Русије“ Андреј Медведев. Саговорник Агроинвестора у индустрији појашњава да ће жетва бити за пет одсто већа него годину дана раније. Према подацима Министарства пољопривреде крајем октобра, производња заштићеног земљишног поврћа у Русији достигла је 5 милиона тона, што је 1.25% више у односу на исти показатељ за 6.8. годину. 2021 хиљада. тона, парадајз — за 7.7% на 725.4 хиљада тона.
Повећање бруто жетве поврћа затвореног тла се последњих година смањује. То је, према речима саговорника Агроинвестора, због чињенице да се повећава сама основица од које се рачуна раст. „Повећање ће се наставити у периоду 2022-2024. То је због чињенице да је пословање са стакленицима прилично инертно: прво се пластеници граде дуго, а онда достижу пројектни капацитет око годину дана“, каже он и додаје да је, на пример, испоручена опрема и инсталиран прошле године достићи ће свој пројектни капацитет тек за годину-две.
Дакле, у наредних пар година ће доћи до повећања бруто наплате, а онда ће све зависити од земаља које ће снабдевати опрему. „Али ако нема односа са Европом, а сада се углавном користи холандска опрема, онда је могуће градити односе са источним земљама ако тржиште има такву потребу. И има га, посебно за парадајз“, каже извор Агроинвестора на тржишту.
Наталија Давиденко, шеф одељења за узгој биљака и печурака Интерагро, рекла је током форума да се 70% слатке паприке коју конзумирају Руси увози. Главни добављачи су Израел, Турска и Кина. По њеном мишљењу, реално је заменити ове количине, али раст сопствене производње спутавају агротехнички (високи трошкови рада, условно ниски приноси, недостатак интензивне пољопривредне технологије итд.) и социо-економски фактори (недостатак културе). сталне потрошње и високе цене).
Позитивни фактори за развој су промена гастрономских преференција, померање интересовања инвеститора због засићења тржишта краставцима и парадајзом ка нишним културама, као и ширење међурегионалног извоза из великих стакленички комплекса у најудаљеније крајеве земље. , сматра Давиденко. Према њеним речима, улагања у производњу и традиционалног и нишног поврћа су отприлике иста, али са приносом парадајза од 50 кг/м2, просечна цена за њега би требало да буде најмање 60 рубаља/кг, у случају бибера — најмање 125 рубаља / кг, а задржати такав трошак у пролеће -летња сезона је готово немогуће због јефтиног сезонског поврћа.
Према Давиденковим речима, с обзиром на засићеност тржишта парадајзом и краставцима, препоручљиво је уложити новац и издвојити сектор у постојећој производњи за гајење нишних усева. Међутим, како напомиње саговорник Агроинвестора, краставац и парадајз су исплативи за производњу због приноса од 120 кг/м2, односно 60 кг/м2 годишње, док је принос патлиџана 25 кг/м2. „Односно, да би се производио рентабилно, цена патлиџана у велепродаји треба да буде дупло већа од парадајза и четири пута од цене краставаца“, рачуна саговорник Агроинвестора. — Тек када се достигну такве цене, пластеници могу да почну да се претварају у производњу патлиџана. То је чист посао и једноставна математика.”
Велепродајне цене производа из стакленика су сада прилично ниске. Дакле, краставци су прошле недеље коштали 1.5-2 пута мање него пре годину дана, наставља саговорник Агроинвестора. Према његовим речима, за осам месеци 2022. цене краставаца су порасле за 14 одсто у односу на 2019. годину, што је испод стопе инфлације. Тамара Решетникова, генерални директор компаније Гровтх Тецхнологиес, раније је рекла да су у првих седам месеци ове године продајне цене краставца порасле за 7%, парадајза — за 15%. Према подацима Росстата, од 26. октобра цене краставаца и парадајза су од почетка године смањене за 39.97%, односно 28.16%, иако су у односу на септембар порасле за 10.84% и 21.62%.
Извор: https://www.agroinvestor.ru/